Tebi…
Koji si srušio
sve moje brane kamene
brižljivo gradjene,
kroz godine i vekove…
Koji si uspeo da me pokoriš
u nekog drugog pretvoriš.
Da mi kosti i snagu izlomiš
penu od mene napraviš.
Tebi…
Sa očima skitnice
koji čekaš da te potražim,
da te molim da te volim,
da ti umrljana suzama,
ispunjena čežnom
poletim u zagrljaj.
Ne drag i topao,
već hladan, tuđ i dalek.
Da ti dozvolim
da me još jednom prevariš,
da me imaš
i zasićen odbaciš.
Tebi…
Koji se pojaviš nenadano
u neko sivo svitanje,
da se uveriš
da sam još uvek tvoja tajna
brižljivo skrivena.
Da te još čekam
i gorim od tvojih dodira…
Da me ljubiš divlje,
da me baciš na kolena.
Tebi…
Koji želiš da me rastrgneš usnama,
probudiš iz sna
u neka nova svitanja,
pre nego što nestanem,
pre nego što prestanem
da te volim,
da te želim,
divlje, ludo i pohotno.
Tebi…
Pišem poslednji put.
Zato pogledaj u moje oči iskrene
ponesi sa sobom na put te zenice,
neka te prate
u tvom jalovom lutanju
po posteljama od trnja.
Skloni taj osmeh
prezira sa usana,
tih usana koje sam ljubila
u svojim najludjim snovima.
Tebi…
Pišem, jer znam
da sam u tvojim mislima,
da se protežem poželjna i razbludna
u svim tvojim noćima,
da me želiš
samo za sebe imati,
čuvati, ljubiti, voleti i mrzeti…
…a on sanja i ne ume da ostvari svoje snove?
Ne znam sanjarenja sta taj neko sanja…jedna zivotna prica me inspirisala da napisem ovu pesmu…
Sta vam je svima od jutros? Kako me tako lako pronalazite, bre…
Dobro jutro Luna, ovo iznad nas je Nedosanjani san : )
p.s
Divna pesma, predivna.
Hvala Ana Gram…
Ne znam, ja sam ovo postavila nocas…ima neka tajna veza izmedju svih nas…
Dobar dan, mene net urnise danas, pisem svaki komentar po pet puta…uhhhh, iznervirah se
Lepa pesma, Luna. Plod mašte ili starih uspomena?
Hvala razmisljanka…
Znas kako, neke zivotne price me inspirisu da napisem nesto…pesmu, neki tekst…e sad, ja nikako ne znam da napravim distancu, ono pravu distancu…uzivim se u „ulogu“, tako da u svemu sto pisem uvek ima neki delic mene, mog razmisljanja, moje maste ili mog iskustva…sve zavisi od teme…
Takodje, ne umem da napravim distancu ni kada citam…pa cesto placem ili se smejem kad citam…unosim se, mozda i previse…ali…to sam ja, iza osmeha skrivena…
ista ja!
hehe, muckos…sanjalice jedna…ljubim te
Na ovom sajtu sve same opasnice
)
Anamce,haha, pa valjda smo se nasle nekako…ima tu neka tajna veza, zar ne…
jao, pogodi me u centar…
Onako baaaaš
eh, sto pogodi tebe, nego sto pogodi i mene svaki put kad citam, a ja pisala….hahaha…
Kad si se pojavila na blogu bili smo oduševljeni tvojom oslikanom poezijom, ali kad pročitam tvoje stihove, zaista se još više oduševim! Odlična pjesma!
Uh, dalia, ovo je bas kompliment, jer ti spadas u one koji su carobnjaci kad su stihovi u pitanju…hvala ti od srca…
ti pesme zaista oslikavas,recima!i zaista je svaka posebno lepa.
Hvala ti na ovim lepim recima…
Zahvaljujemo njemu sto te je ovako inspirisao
Hvala ti, ali nije muskarac bio inspiracija, bar ne direktno…
Mene moze da inspirise recenica koju sam slucajno cula ili zapamtila, neka zivotna prica, neki dogadjaj…u ovom slucaju je zivotna prica moje drugarice…
Posto si pomislila da je moja prica, neki moj muskarac, znaci da sam uspela dobro da prenesem emociju…a to mi je veliki komliment, na kome se ti se zahvaljujem od srca…
Lepo napisano
Hvala ti iluzija…